HORIZONTALNO USMERENO PODBUŠENJE!

Kada je trasa gasovoda isplanirana, postupak je sledeći. Iskopavaju se dve pravougaone jame, prva je početna jama, u koju je ugrađena mašina za horizontalno bušenje, dok je druga prihvatna jama (na drugoj strani objekta pod kojim se buši) u kojoj će burgija sa cevovodom proviriti. Ove dve rupe su tu zbog bezbednosti, a zbog sprečavanja širenja buke i prašine su ograđeni. Obično, ako se izvodi podbušenje na većoj dubini, sa bagerom se priprema i nagnuta pristupna ravan, koja se utvrđuje betonskim zidom. U početnoj jami su ugrađene šine po kojima će se pomerati mašina za horizontalno bušenje, na koju se potom kači cev sa burgijom u unutrašnjosti. Mašina potiska cev prema tlu, pritom vrteći burgiju na čijoj glavi je glava koja sa prednje strane cevi reže zemlju i kamenje, dok ih sa zadnje izbacuje.

Kada je prva cev potegnuta, mašina se pomera nazad da se namesti nova cev, koja je na jednoj strani pričvršćena na mašinu, a na drugoj na ukopanu cev. Ova druga cev je pričvršćena ili zavarena na zakopanu cev, potom se burgija i dalje potiska i vrti, dok i ova cev nije zakopana. Pri svakoj ugradnji nove cevi mašina potiska cevovod sve dublje, dok se burgija vrti po svoj dužini i izbacuje samlevenu zemlju i tlo. Ova zemlja se sakuplja u jami i istovremeno se čisti bagerima. Kada se konačno prikaže u drugoj jami, rezna glava se uklanja. I potom se mašina u prvoj jami pomera napred i nazad te se iz cevi izvlači po jedna burgija, koja se iz jame odstranjuje pomoću dizalice. Kada konačno izvučemo sve burgije, ostaje samo još cev. Potom se odstranjuju mašina i šine. Često se buše dva paralelna cevovoda, jedan pored drugog, ako jedan slučajno krene da popušta. I kada je celokupan proces završen, taj deo cevovoda je pričvršćen na preostali deo cevovoda ili su pak kroz njega sprovedeni električni ili optički kablovi.

Prednosti ovog sistema su u tome da je ovom tehnikom moguće bušiti tlo za skoro sve prečnike. Naši trenutni kapaciteti su od Ø 50 mm do Ø 4000 mm, do dužine od 400 m. Horizontalno bušenje izvodimo u svim vremenskim uslovima i iznenadna pojava vode (bilo podzemne ili zaradi padavina) ne predstavlja nikakve teškoće. Isto kao pri mikrotuneliranju, nema takve vrste zemljišta koja bi nam predstavljala prepreku, a takođe nema ni straha od urušavanja tla. Isto tako, vreme izvođenja radova je neuporedivo kraće od klasičnog raskopavanja ulica, a šteta pri našim radovima je zanemarljiva u poređenju sa metodom iskopavanja jarkova. Takođe, ne dolazi do zagađivanja podvodnih voda ili vazduha.

Mikrotuneliranje je tehnika za ugradnju podzemnih cevi bez potrebe za kopanjem jaraka. Kao i pri našim drugim tehnikama potkopavanja, i pri mikrotuneliranju je naglasak na zasedanju što manje prostora i na što manjem mogućem oštećenju ulica.

Prednosti ovog sistema su da se sve izvodi pomoću daljinskog upravljanja, što drastično smanjuje potrebu za radnom snagom i, što je najvažnije, drastično povećava bezbednost. Potom se pritisak zemljišta kompenzuje sa mašinom koja se neprestano pomera napred i odvozi svu zemlju kroz cevovod do separatora, što u potpunosti otklanja pomeranje zemlje. Zbog čega je upotreba ove tehnike potpuno bezbedna u urbanim uslovima gde je površinski pritisak veliki. I u slučaju prisustva podzemnih voda, hidrostatički pritisak se uravnotežuje mašinom za mikrotuneliranje (i potom pomoću cevovoda) bez istiskanja vode, čime se obezbeđuje to da hidrostatički pritisak ostaje konstantan, kako ne bi došlo do urušavanja tla. I sistem za mikrotuneliranje se koristi u svim mogućim vrstama tla (od prve do sedme kategorije), sa istom reznom glavom burgije. Zato je podbušenje moguće bez obzira na vrstu tla, dok pritom čuva potpunu bezbednost od pomeranja tla, bez potrebe za upotrebom skupih tehnika stabilizacije tla ili drenaže. I konačni rezultat je fleksibilan, čvrst, vodonepropusni cevovod.

Postopek mikrotuneliranja se začne z izdelavo dveh kvadratnih ali okroglih gradbenih jam: vhodne in izhodne gradbene jame. V vhodni gradbeni jami je vgrajen mikrotunelski sistem, ki je usmerjen proti izhodni gradbeni jami. Vanj je vstavljen betonski blok, ki služi kot opora za hidravlični potiskač, ki potiska sistem za mikrotuneliranje v smeri podvrtanja. Stroj za mikrotuneliranje se dostavi razstavljen na več delov. Kontejner s krmilno kabino, električno opremo in hidravlično pogonsko enoto se postavlja ob sami gradbeni jami, ob kateri je tudi dvigalo, ki module sistema za mikrotuneliranje, kasneje pa še cevi, ki so vgrajene pod zemljo, vstavlja v gradbeno jamo. Znotraj gradbene jame so postavljene tirnice, po katerih poteka sistem za mikrotuneliranje in cevni sistem ter ki je postavljen točno v smeri, v kateri naj bi bil cevovod položen. Na steno v smeri vrtanja je nameščen začetni obroč, skozi katerega poteka sistem za mikrotuneliranje in cevi, ki zaustavi gred (ki sistem potiska v zemljo) in ga zatesni, ko doseže konec.

Postupak mikrotuneliranja počinje izradom dveju kvadratnih ili okruglih građevinskih jama: ulazne i izlazne građevinske jame. U ulaznu građevinsku jamu je ugrađen mikrotunelski sistem, koji je usmeren prema izlaznoj građevinskoj jami. U njih je ubačen betonski blok, koji služi kao potpora za hidraulični potiskivač koji potiskuje sistem za mikrotuneliranje u smeru podbušenja. Mašina za mikrotuneliranje se dostavlja rastavljena na više delova. Kontejner sa upravljačkom kabinom, električnom opremom i hidrauličnom pogonskom jedinicom se postavlja uz samu građevinsku jamu, uz koju je i lift koji module sistema za mikrotuneliranje, a kasnije i cevi koje su ugrađene pod zemljom, ubacuje u građevinsku jamu. Unutar građevinske jame su postavljene šine po kojima se odvija sistem za mikrotuneliranje i cevni sistem i koji je postavljen tačno u smeru u kojem bi trebao da bude položen cevovod. Na zid u smeru bušenja je postavljen početni obruč, kroz koji se odvija sistem za mikrotuneliranje i cevi koji zaustavlja gredu (koja sistem potiskuje u zemlju) i zaptiva kada dođe do kraja.

Pored toga su, kao i pri drugim našim tehnikama, i ovde prednosti to da je vreme izvođenja radova neuporedivo kraće u poređenju sa ugradnjom cevi klasičnim raskopavanjem, vremenske prilike ne utiču na radove, nema ometanja saobraćaja, nema oštećenja postojećih instalacija ili podzemnih objekata.

Sa našim sistemima za mikrotuneliranje moguće je bušiti rupe sa prečnicima od Ø 350 mm do Ø 4000 mm, na razdaljinama većim od jednog kilometra.

Polaganju cevovoda – za potrebe vodovoda, kanalizacije, plinovoda, električnih i optičkih kablova – prepreku mogu predstavljati i najtvrđe stene koje klasičnom metodom horizontalnoga podbušenja ne možemo podbušiti. Koristi se isti mehanizam kao pri klasičnom horizontalnom podbušenju, samo da je ugrađena posebna dijamantska glava koja radi po principu pneumatskog čekića koja se istovremeno vrti i zabija dijamantsku glavu u stenu.

Ova tehnika se koristi samo u slučaju kada klasična tehnika naleti na najtvrđe stene. Potom se odstranjuje glava za klasično horizontalno bušenje i stavlja se dijamantska glava. Prečnik bušenja dijamantskom tehnikom je od Ø 50 mm do Ø 600 mm, na razdaljinama većim od 130 m.

Sistem se neprestano snabdeva bentonitom (mešavina vode i glinenog praha), koji se koristi za ispiranje sistema i olakšava protok zemlje koju tokom kopanja treba odstraniti. Greda se pomera napred i nazad pomoću cilindara pod pritiskom: svaki put kada stisne sistem do kraja, vrati se kako bi mogao da ubaci sledeću cev. Rotaciona rezna glava reže zemljište i kamenje pred sobom i sve vreme ga ispira, a voda sa ostacima zemlje i drobljenog kamenja ovaj sadržaj potiskuje u pogon za separaciju, gde se voda odvaja od ovih otpadaka i ponovno se vraća u sistem. Celokupan proces odvija se pomoću sistema za navođenje i koristi laser koji sve vreme izveštava o tome da li se sistem pomera u pravom smeru. Operater u komandnoj kabini vodi kompletan proces i po potrebi može preusmeriti kretanje sistema. I proces se završava kada sistem za mikrotuneliranje pogleda napolje u izlaznoj građevinskoj jami i kada ga povučemo van, dok prva cev odmah za sistemom za mikrotuneliranje pogleda van u izlaznu građevinsku jamu.

Horizontalno usmereno podbušenje (HDD – Horizontal Directional Drilling) koristi se za postavljanje cevovoda pod prepeke kao što su putevi, stambeni objekti, železnice, rečna korite i močvare. Cevovodi za vodovod, kanalizaciju, struju, optičke kablove i gasovode mogu se instalirati pod veoma opterećenim raskrsnica bez ometanja saobraćaja. Za postavljanje opreme za horizontalno usmereno podbušenje potrebna je veoma mala površina. Ovo područje je moguće strateški smestiti dalje od gradske gužve i poslovnih aktivnosti i tako skoro u potpunosti omogućiti njihovo normalno odvijanje.

Pre nego što se započne usmereno podbušenje, mašinsko osoblje kreće sa planiranjem puta bušenja, kako bi se brižljivo izbegla oštećenja podzemnih cevovoda i struktura. Horizontalno usmereno podbušenje kreće tako što glava za bušenje ulazi u unapred pripremljenu ulaznu jamu koja sadrži tečnost za podbušenje – bentonit. Posada je u stalnom kontaktu tokom kompletnog procesa. Glava za podbušenje se sva vreme kontroliše sondom koja u sebi ima uređaj koji radi na principu radija i prati da li se na putu nalaze cevi ili podzemni objekti koje treba zaobići. Podaci o dubini i visini se putem radio signala neprestano šalju članu posade – tragaču koji hoda iznad mesta na kome se sonda u tom trenutku nalazi. Tragač sakuplja i tumači informacije i operateru mašine daje uputstva kako da usmeri glavu za podbušenje. Posada može bilo kada da usmeri glavu u sve moguće smerove, čime usklađuje vodoravnu put bušotine sa unapred planiranim putem. Zato posada sve vreme ima podatke o tačnoj poziciji i dubini na kojoj se nalazi glava za podbušenje.

Nakon izgradnje ulazne i izlazne jame, celokupan postupak podbušenja odvija se u tri faze. U prvoj fazi se sonda sa pilotskom glavom pomera od ulazne jame do izlazne jame. Veličina glave pilota je približno 10 cm. Potom se, u drugoj fazi, potom kada pilotska bušilica pogleda napolje na izlaznoj jami, ugrađuje ekspander koji povećava pilotsku bušotinu. Potom se bušotina raširi na prečnik koji je približno 50 % širi od cevovoda koji će biti sproveden kroz rupu. Ovo se radi ekspanderom. Svrha ekspandera je dakle da se pomeri kroz rupu koju je naredila pilotska glava i da je načini širom od određenog prečnika. Potom se sonda vraća u izlaznu jamu. Nakon čega kreće treća faza u kojoj se cev povlači iz izlazne jame do ulazne jame sa uređajem za horizontalno bušenje s kojim je bila izbušena. I na taj način se kompletan postupak ugradnje cevi u zemlju izvodi samo sa jednom mašinom.

Upotreba HDD-tehnike odvija se u tri faze. Prvo instaliramo sondu sa pilotskom burgijom. Potom se umesto pilota postavlja burgija koja širi rupu. I na kraju se instalira cevovod koji je pričvršćen na sondu.

Prednosti HDD-tehnike: